Пре и после НАТО бомбардовања

 

Ј У Н АЦ И  С А  К О Ш А Р Е

Њима нико није морао да каже „Остајте овде“ а нико им неће написати ни „Плаву гробницу“, не зато што нису сахрањени у таласима мора већ  зато што су заборавњени. Бар до сада и за сада.

А не би требало тако да буде.

1998. година.

Србија трпи терор и на својој земљи. Шиптари траже „своја права“ на Косову и Метохији, које је за њих само Косово. Не изостаје ни подршка из Албаније. Бележе се све чешћи упади из Албаније и све чешћа убиства војника ондашње ВЈ. 

Прва страдња војника на југословенсо-албанској граници десила се у првој половини 1998 године. Караула КОШАРЕ постаје главни изазов за терористе који надиру са албанске територије. У унутрашњости Косова и Метохије  све више је напада такозване ОВК на  припаднике ВЈ   и полиције. Траже своја права, хоће своје писмо, службени језик.

30. септембра 1998. године са карауле Кошаре кренула је патроле у службени обилазак границе, да се тек предходног дана пристигли регрути упознају са тереном. Керенуо је из Албаније и Агим Рамадани са својим терористима па право на територију СР Југославије, у заседу. Чека младе регруте, као да је на забави а на њој „главни мени“ српски војници. Деца од 19 и 20 година са једва три месеца војске.  Наравно „поносни јунак“ све бележи камером, сигурно зна ко му пристиже.

Он зна али не знају они. Не слуте ко их чека. У трену прасак и готово. Сликају се за успомену поред убијених деветнаестогодишњака ВЈ.  Резултат пет убијених српских војника и још два за које су мислили да су и они мртви. Одлазе са поносом . За њихову јавност они су национални хероји. О нашим синовима Србија ћути.

То је један од највећих терористичких напада који су изведени са територије Албаније. Само до почетка бомбардованја СР Југославије у нападима у рејону караула Кошаре, Горожуп, Морина, Ђеревица, убијено је 15  припадника ондашње ВЈ. Добра предводница „Милосрдном анђелу“

Како шиптари нису имали „своје“ писмо сведочи и Извод из матичне књиге умрлих, једног од војника, издат у Ђаковици, иписан двојезично.

А СРБИЈА ЋУТИ!!!

ЗАШТО?

Филмови

Слике

Кошаре

У дому као у рову

Удружење родитеља „Вера, Нада, Љубав...“.