Свете мученице Вера, Нада, Љубав и мајка им Софијa

ВЕРА, НАДА, ЉУБЉВ

Ми смо родитељи чији су синови 1998. и 1999. године убијени или заробљени на Косову и Метохији.
Српске жртве су и даље табу-тема на нашим властитим медијима. И даље се ћути о српским херојима из последњих ратова. Спречено је да се чује пуна истина о страдању српског народа и на крају  20. векa.
Најкрвавија терористичка акција ОВК-а, извршена шест месеци пре НАТО-бомбардовања СР Југославије 1999. године  одиграла се  30. септембра 1998. у близини албанске границе у рејону карауле Кошаре, када је у заседи убијено пет српских војника, тројица од њих, 19-огодишњаци, на редовном одслужењу војног рока од 23. јуна 1998. године ,  са укупно 99 дана војног стажа (предходну ноћ били су тек стигли на караулу Кошаре  са јединицом нишког корпуса из касарне Пантелеј - Ниш).
Овај случај није никада процесуиран. О њима се и даље ћути. Држава Србија не хаје за људе који су своје животе уградили у њену одбрану. Држава Србија може и даље да ћути али ми родитељи не можемо и нећемо. Решили смо да истину о нашим синовима, о страдању Срба на Косову и Метохији и у НАТО бомбардовању испричамо  Србији и свету.
Наша црква, 30-ти септембар слави Свете мученице Вера, Нада, Љубав и мајка им Софија.  По њима смо назвали Удружење родитеља „Вера, Нада, Љубав...“
Кренули смо са вером у Господа Бога и љубави за Србију, за Косово и Метохију колика је и наша љубав за нашу децу. Са надом да ће држава Србија (они који је данас воде), једнога дана да се стиди, што се данас стиди наших синова, војника убијених на Косову и Метохији.

Удружење родитеља „Вера, Нада, Љубав...“.